„КОМШИЈА, ЈЕСИ ЛИ ДОБРО“

               У Приштини и Београду одржан округли сто представника медија и породица несталих на Косову и Метохији из свих етничких заједница

„КОМШИЈА, ЈЕСИ ЛИ ДОБРО“

Округли сто на тему: КОМШИЈА, ЈЕСИ ЛИ ДОБРО?  је заједничка активност албанских, српских и осталих породица несталих на Косову и Метохији, коју су подржале Грађанске иницијативе из Београда и Интегра из Приштине, у оквиру пројекта „Јачање инклузивних гласова жртава, трансформисање наратива“, подржаног од стране Европске уније. На исту тему, округли сто је одржан у Приштини и у Београду.

Резултат и ефекат наше подршке добросуседских односа међу члановима различитих етничких заједница не би био могућ, без укључивања и помоћи медија. Јер, у готово сваком селу и засеоку на Косову и Метохији, у којем живи већински албанско или српско становништво, остала је по нека кућа старих, болесних и беспомоћних Албанаца, Срба, Рома, Бошњака…, који су остали сами, без својих хранилаца. Њихова су деца нестала или убијена у оружаним сукобима скраја деведесетих или су негде, далеко од њих, отишли за бољим животом. Без помоћи комшија из друге, већинске етничке заједнице, углавном у немогућности да оду код лекара, по лекове, огрев или намирнице, они немају елементарне услове за живот достојан човека. Као и деценијама раније, и данас  има примера где је човек човеку човек. Али, засигурно би таквих примера било више, када би се о добрим комшијским односима, којих није само у прошлости било, у медијима и у Србији и на Косову, правили прилози и писали истинити, афирмативни текстови.      

 Само треба победити предрасуде и избећи стереотипе. Макар у мери како ми из Удружења породица косметских страдалника у Београду и Ресурсног центра за нестала лица у Приштини, чинимо! Некада смо живели заједно или једни поред других, али смо се увек могли ослонити једни на друге – на своје комшије, ма које да су вере или националне припадности били. Уверени смо да, ако се не би говорило искључиво о национално мотивисаним сукобима, већ и о позитивним примерима добросуседских односа, могло би се лагано кретати ка бољем разумевању и већем поверењу једних у друге.

Ми који настојимо да олакшамо тегобан живот наших чланова који су, губитком својих најрођенијих, остали потпуно сами и беспомоћни, тражимо начине да, посебно њима, живот учинимо макар мало лакшим. Али, без укључивања медија, без подршке и помоћи хуманих људи и организација које разумеју овај проблем, узалудна би била наша жеља да утичемо и на поправљање демократског потенцијала у нашим друштвима.

ПРИШТИНА, 28. април 2023.

ВРАТИМО СЕ ПРАВИМ ВРЕДНОСТИМА

        Време одржавања округлог стола у Приштини, претходило је доношењу Декларације о несталима у Бриселу, па је ово била незаобилазна тема и поменутог скупа уз поруку – породице несталих не верују у договор Вучића и Куртија.

-„Питање несталих лица требало би да буде тема наредног сусрета Александра Вучића и Аљбина Куртија у Бриселу. Сматрам да би Међународни комитет Црвеног крста, требало да инсистира на разблокирању рада и разговора у оквиру Радне групе  за нестала лица Београд – Приштина, да коначно почну да раде свој посао. Две године се мешовита Радна група не састаје и сада не очекујем ништа добро“, нагласио је извршни директор Ресурсног центра за нестала лица Бајрам Ћеркинај.

            Негован Маврић, заменик директора Ресурсног центра за нестала лица у Приштини поручио је двојици лидера Београда и Приштине да, када су у питању нестала лица, која немају ни веру ни нацију, политику оставе по страни. -„Проблем несталих лица треба искључити из политике и радити на томе да барем породице, уколико нису могли да обрадују са живим људима, да добију посмртне остатке. Јер,  уколико се овако настави, многе породице неће доживети, као што имамо прилике родитеља који изумиру, неће моћи да сахране своје најмилије“.

                                  -Занемарено питање цивилних жртава-

            Маринко Ђурић из Истока сматра да је потребно упозорити оне који управљају у Београду и Приштини, да су занемарили интересе ових удружења. -„Сви они, чини ми се, занемарили су и нестале и нас, њихове породице, као жртве. Они који продају лекове траже болеснике, а ми тражимо људе са добром намером. Да се поштујемо, уважавамо јер смо ту једни поред других, јер смо комшије“.

            -„Идентификација посмртних остатака је у току у  мртвачници у Приштини, према Ћеркинијевим речима, налази се око 300 посмртних остатака“, рекла је Луиза Марињо, форензичка атрополошкиња испред Мисије Еулекс. И додала: – Питање неидентификованих остатака у мртвачници је веома комплексно. То питање се не решава неколико година, и знам да то за чланове породица изгледа превише. Ми и Еулекс експерти у нашем институту радимо заједно са нашим локалним сарадницима и надамо се да ћемо успети да обезбедимо неке одговоре, то је процес који је у току и треба пуно времена да финализујемо тај процес разматрања. Прошле године смо решили неколико случајева и предали смо неке остатке породицама и надамо се да ћемо имати више идентификација. Не можемо рећи да ће стотине остатака бити идентификовано јер има пуно изазова, шта се може и не може постићи путем ДНК анализе, казала је госпођа Марињо.

-Човек је човеку, човек-

Чланови породица несталих, окупљени за округлим столом, једногласни у мишљењу, поручили су да је комшија „некада бољи него брат који је негде далеко. Позвали су на избегавање стереотипа и предрасуда ствараних готово четврт века и да се вратимо суштини поруке да је човек човеку, човек.

„Ми смо близу и бићемо добре комшије. Надам се да ће тако бити и у будућности. Мислим да смо ми они који ће показати свету, поготово политичарима у Београду и Приштини, да је комшија ближи неко сви други. Ја са мојих 85 година чувам свог комшију као очи рођене. Моја порука је да на неки начин чувамо комшије као око своје“, поручио је Бајрам Ћеркинај.

Сарадња између Ресурсног центра за нестала лица у Приштини и Удружења породица “Косметски страдалници” са седиштем у Београду траје девет година, подсетила је Гордана Ђикановић.

-„Ми из Удружења породица косметских страдалника и Ресурсни центар, веома смо задовољни сарадњом.  Кроз године заједничких активности, нашли смо тачке које наше породице вежу а то је, пре свега, наћи и последње нестало лице са списка несталих на Косову и Метохији, помагати једни другима и наћи се у невољи. Настојимо да извршимо притисак на владе  у Приштини и Београду, на међународне институције и Брисел да буду одговорни када су нестали у питању. Никада нам неће бити јасно, како то да ми који имамо жртве, можемо да разговарамо о овом проблему, а они не желе или не могу.

 Не постоји израз око којег треба да се спотичу две године да се Радна група за нестале не састаје, да се за то време ништа не би урадило. Персонално питање, сматрам, само је оправдање за нечињење. Решење за убрзавање процеса проналажења свих несталих, мора се наћи. Јер, прошло је четврт века од нестанака наших најрођенијих“, подсетила је Гордана  Ђикановић.

Рат ништа добро није донео

Говорећи о међусобном уважавању и сарадњи  српских и албанских породица киднапованих и несталих, Негован Маврић је напоменуо да би таквих примера требало да је више – да буде пример дугима.-„Рат ништа добро никоме није донео. У рату се само гине, нестају људи и остаје огромна бол. Ту бол послератну, осећају само породице које су доживеле губитак најрођенијих“.

Округлом столу „Комшија, јеси ли добро“, у Приштини су и својим присуством, подржали представници ЕУ, Швајцарске и Британске амбасаде, као и мисија Унмик и Еулекс.

БЕОГРАД, 15. мај 2023.

                         КОМШИЈУ ТРЕБА ЧУВАТИ КАО ОЧИ У ГЛАВИ

После Приштине, и у Београду је одржан округли сто: „Комшија, јеси ли добро“. Порука је била идентична оној из Приштине – Хоћемо да, пре свега,  покажемо властима у Приштини и у Београду како се  ми, породице жртава, солидаришемо у жељи да подстакнемо надлежне да, после дужег времена  покрену процес проналаска свих 1621. лица чија се имена и даље налазе на листи несталих на Косову и Метохији.

-„Удружења породица несталих лица на Косову и Метохији, сарађују како би указали на важност доласка до података о њиховим најближим, а без обзира на националност, уједињени су у болу и желе да истакну међусобну подршку.

Округли сто „Комшија, јеси ли добро“ је активност албанаских, спских и осталих породица несталих, чији је циљ скретање пажње на људе који живе сами, а којима је неопходна помоћ комшија и добри односи без обзира на етничку или верску припадност, коју су  раније имали. Али, неопходно је да цело друштво, медији, организације разумеју ситуацију и помогну да се повећа поверење међу људима. Да се почну истицати позитивни добросуседски односи, како би људи мирније и лакше живели. Много је позитивних примера у прошлости, а има их и у садашњости, где је комшија комшији помогао и нашао му се као рођени брат. Желели смо да упутимо на често заборављене и запостављене речи, а то су емпатија, солидарност и међусобна толеранција“, рекла је председница Удружења породица косметских страдалника Наташа Шћепановић.

-Најважније, пронаћи све нестале-

Извершни директор Ресурсног центра за нестала лица у Приштини Бајрам Ћеркинај, као и много пута раније, рекао је да је за све чланове породица несталих најважније да се истина о несталима и страдалима, што пре сазна. -„Зашто се формира комисија за комисијом, подгрупа за подгрупом, када не знамо где су нам чланови породица. Доста се замагљују ствари и заборављамо на себе, а онда и на комшију“, казао је Бајрам Ћеркинај. И истакао: – Политичари су ти који стварају проблеме. И млади су  уједињени, како би наставили да се баве овим важним питањем. Хајде да наставимо заједно да радимо. Политичари су злоупотребили документацију коју су породице несталих доставиле. И даље не показују намеру да нам помогну, баш као ни међународна заједница.

Маринко Ђурић, заменик председнице  Удружења породица косметских страдалника, подсетио је „да је важно окренути се будућности и едуковати младе да је уобичајени живот стао оног момента када су немили догађаји кренули – када смо  престали да комшији, свако на свом језику, кажемо  добро јутро. Да за Васкрс комшијама, деци поготово,    дамо шерено јаје, а они нас баклавама и тулумбама почасте за Бајрам и Рамазан“.

У име Ресурсног центра за нестала лица, Наташа Божиловић је истакла важност улоге медија у процесу градње добрих односа међу различитим етничким заједницама, оценивши да су медији главна карика у ланцу који може да допринесе процесу поверења међу заједницама. Као и да произведе и препреке јер учестувјују у креирању мишљења већине. -„Битно је да се, када извештавају о овој теми, медији ставе у позицију чланова породица и да избегну једностране наративе – непризнавање жртава са обе стране, глорификацију ратних злочинаца и све оно што може бити сметња   на путу изградње поверења међу заједницама“.

            О улози и важности медија, када је у питању решавање случајева несталих особа, на округлом столу „Комшија, јеси ли добро“, говорила је и новинарка Медија центра у Чаглавици, Катарина Маринковић. -„Улога медија је важна за сва питања и проблеме којима се једно друштво бави – за сва питања од јавног значаја. Посебно за питање несталих, једно од најболнијих питања, пре свега за породице жртава. Како би се, пре свега, држала пажња јавности – да се не заборави на невино пострадале. Самим тим, а можда и пре свега, односи се на доносиоца одлука и оних чији је посао да расветле све те случајеве. На жалост, и ми медији, многи од нас заправо, морамо да будемо самокритични и да признамо да се не бавимо довољно овом темом. Да су нам, некако, увек прече неке друге теме или то шта ће неки политичар да каже о нечему. Ми у Медија центру се трудимо да покријемо сваки догађај који се односи на нестале, било да су то овакве конференције, представљање извештаја, бројне активности удружења несталих…Такође, и у нашим емисијама које радимо и дебатама, врло се често бавимо овим темама. Али, оно што је наше искуство када су, рецимо дебате које организујемо у питању на тему несталих особа, је да ту има много мање медија и новинара, него када рецимо имамо неку дебату о актуелним политичким темама, много је веће интересовање медија, што је по мени поражавајуће“.

Гордана Ђикановић