ЗАШТО САДА ТУЖИЛАШТВО ЋУТИ?
Најближи сродници Срба киднапованих 1998. и 1999.године на Косову и Метохији, окупљени око Удружења косметских страдалника, преварени по ко зна који пут, одлучили су да овога пута подигну свој глас и јавно изразе своје незадовољство. Нарочито они који још увек трагају за својим најмилијима, огорчени су због неодговорности и површности оних који су пробудили њихову наду да ће, коначно, сазнати истину о својим најрођенијима.
Наиме, 6. октобра 2014.године, Тужилаштво за ратне злочине у Београду је саопштило да, у сарадњи са Еулекс-овим Тужилаштвом, проверавају информације о постојању масовне гробнице у селу Пискоте код Ђаковице. Како је српско тужилаштво навело у свом саопштењу, они „располажу информацијама да би евентуални посмртни остаци на овој локацији, могли да припадају жртвама злочина припадника ОВК у логору „Ликовац“.
Обзиром да је саопштено и како је тим поводом Тужилаштво Еулекс-а донело наредбу да се на поменутој локацији изврши ексхумација, аутопсија и идентификација евентуалних посмртних остатака из дозначене потенцијалне масовне гробнице, породице косметских страдалника су од свог Удружења захтевале да се и у Еулекс-у провери ова информација. У Еулекс-овим јединицама за истрагу ратних злочина и судску медицину рекли су нам да ће јавност обавестити тек када буду имали конкретне резултате. Они никакву превремену наду нису хтели да дају породицама киднапованих косметских Срба и неалбанаца, па су ови збуњени, са стрепњом чекали нове вести.
За то време, неки неодговорни појединци који себе називају борцима за правду и истину о српским жртвама, одржавали су конференције за новинаре или давали изјаве медијима, у којима су помињали број тела у гробници, ко је у њима сахрањен, одакле су жртве…Врло се брзо испоставило да су ваљда, зарад личне промоције, калкулисали српским жртвама и манипулисали најтананијим, болним осећањима породица страдалих. Јер, само два дана након саопштења Тужилаштва за ратне злочине Србије, само је један електронски медиј објавио кратку вест да је завршена претрага локације у селу Пискоте, те да је председник косовске Комисије за нестала лица Пренк Ђетај саопштио да тамо „нису пронађени никакви остаци људских тела, нити трагови да их је ту било“.
И онда, тајац! Нема ни новог саопштења нити изјава званичника српског Тужилаштва за ратне злочине, ни Комисија за нестала лица Владе Србије се није огласила, а изостало је и реаговање оних који су „знали“ колико се и чијих посмртних остатака Срба налази у масовној гробници код Ђаковице. А међу члановима породица киднапованих косметских Срба и неалбанаца чија се имена и даље налазе на листи несталих, мук. Пробуђена нада, која се врло брзо претворила у разочарење, продубила је ране и бол учинила још већом и јачом!
Њих се, по свему судећи, нико није сетио. А морао је, јер је њихова патња неизмерна.
И, управо због тога, сви они који се питањима несталих баве, и Еулекс, и Тужилаштво за ратне злочине, и Комисија за нестала лица, и удружења жртава, морали би имати много више поштовања према невино страдалима на Косову и Метохији и, неупоредиво више обзира према члановима њихових породица. И, саосећати са њима.
О томе колико је очигледно да ни Еулекс, ни приштинске институције немају намеру да убрзају процес разоткривања истине о несталим Србима и неалбанцима, другом ћемо приликом. За сада само поражавајућа и срамна статистика: На интегрисаној листи несталих, налазе се имена још 527 Срба чија је судбина непозната. У прошлој години је идентификовано деветоро Срба а у овој, ни један?!
Председница Удружења
Наташа Шћепановић
