Психо-социјална подршка онима који су пре 25 година остали без најрођенијих, неопходна је и данас.
Стотине чланова породица чији су најближи сродници пре четврт века киднаповани или убијени на Косову и Метохији, и данас, као и тада, живе притиснути болом, тугом, често заборављени у прошлости која им је потпуно променила животе. Време које пролази, није њихов савезник у настојању да трауму победе. Зато је свима њима, а посебно онима који и даље не знају судбину својих најрођенијих, психо-социјална подршка стручних лица – психолога, психотерапеута, социолога и даље драгоцена. Управо стога, Удружење породица косметских страдалника је крајем октобра организовало радионицу на тему „Живети са траумом“ за своје чланове различите старосне доби, уз стручну помоћ психолошкиње Наташе Тодоровић. Радионица је одржана уз подршку и помоћ УНДП Србија.
-„Радионица „Живети са траумом“ подразумевала је, истакла је у свом извештају психолошкиња Наташа Тодоровић, разумевање реакција на трауматски стрес и одговоре преживелих. Дискутовано је о разним облицима траума и њиховим утицајима, који могу бити суптилни или разорни, у зависности од особина појединца и околности догађаја и времена које је протекло од догађаја. Радионица је посебно истакла изазове са којима се суочавају породице несталих и отетих. Ове породице не само да пролазе кроз емоционалне потешкоће, осећај беспомоћности и изолације, већ су суочене и са озбиљним економским и здравственим проблемима. Многи чланови породица суочавају се са неизвесношћу и болом јер немају информације о судбини својих најмилијих. Оваква ситуација ствара додатни притисак, што отежава свакодневно функционисање и умањује квалитет живота. Осим индивидуалног опоравка, препозната је важност рада са трансгенерацијском траумом, која може пренети осећај бола, кривице, ниског самопоуздања и повећан ризик од менталних поремећаја на будуће генерације“.
У препорукама, психолошкиња Наташа Тодоровић, је истакла:
- Дугорочна подршка породицама несталих и киднапованих – Потребно је осигурати континуирану подршку кроз стручну помоћ и програме за ментално здравље како би се омогућило суочавање са траумом и изградња нових механизама за живот.
- Рад са трансгенерацијском траумом – Због преноса траума кроз генерације, важно је укључити и млађе чланове породице у процес опоравка. Едукација о препознавању трансгенерацијске трауме и изградња механизама за отпорност код младих може смањити њен негативан утицај.
- Развијање група за подршку и активизам – Охрабрити породице да се укључе у активности подршке и активизма, што може допринети превазилажењу трауме и оснажити их кроз заједничку борбу за правду и промене.
- Повећање свести јавности и смањење стигматизације – Организовати кампање и едукације како би се друштво боље упознало са проблемима и потребама ових породица, чиме би се смањила маргинализација и стигматизација.
- Потребно је обучити стручњаке у области менталног здравља да препознају и пруже одговарајућу подршку особама погођеним траумама, укључујући трансгенерацијски пренос трауме.
- Економска и здравствена подршка – Због честих економских и здравствених проблема са којима се суочавају, потребно је развити програме који ће олакшати приступ здравственој заштити и економској подршци, чиме би се побољшао њихов квалитет живота.
Након разговора са свим присутним члановима породица, психолошкиња Наташа Тодоровић је закључила:-„Радионица је нагласила важност дугорочног рада са породицама несталих, киднапованих и убијених, као и потребу за специјализованим приступом који укључује разумевање трансгенерацијске трауме и пружање помоћи за економске и здравствене потешкоће са којима се ове породице суочавају. Овим приступом може се олакшати емоционални терет и омогућити члановима породица да воде квалитетнији живот, док се истовремено ради на спречавању преношења трауме на будуће генерације“.
Извештај припремила
Г. Ђикановић
